Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Investicioni fondovi". Rad ima 31 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

SADRŽAJ

UVOD.....................................................................................................................2

Pojam investicionih fondova.............................................................................4

Karakteristike investicionih fondova................................................................9

Klasifikacija investicionih fondova.................................................................11

Podela na osnovu specifičnosti u funkcionisanju..................................11

Podela prema ciljevima investiranja......................................................18

Privatizacioni fondovi......................................................................................22

Organizacija i upravljanje investicionim fondovima........................................24

ZAKLJUČAK.........................................................................................................29

LITERATURA..........................................................................................................31

UVOD

Za nas bi metod direktnog obraćanja nosiocima štednje emisijom Hov, kao instrumenta privatizacije, bio od velike koristi zbog nerazvijenog finansijskog tržišta i berzanskog poslovanja, sloma bankarskog sistema, deficitarnosti budžeta i javnog sektora. Tržišni „materijal“ mogao bi da postane i pretvaranje duga u državne obveznice kojima se kupuju akcije ili udeli u „drušvenoj“ kompaniji. U pretvaranju duga u deoničarski kapital, investicioni fondovi bi mogli imati ključnu ulogu. Reorganizovanje i prilagođavanje bankarskog sektora novonastaloj situaciji i novim potrebama je bilo sporohodnog karaktera iz mnoštva razloga, od kojih je najvažniji bio razlog neizvesnosti i rizika u poslovima sa novcem i kapitalom, što novac i kapital po prirodi stvari nose sa sobom. Tim činjenicama se može zahvaliti što su zemlje sa razvijenim finansijskim tržištem obogatile svoju finansijsku strukturu nizom novih daleko fleksibilnijih i efikasnijih institucija od konzervativnih i sporo prilagodljivih bankarskih organizacija. Najtipičniji predstavnici ovih veoma mladih, ali veoma efikasnih institucija na bankarsko – finansijskom tržištu su svakako investicioni fondovi.

Pojam investicionih fondova

Investicioni fondovi su dakle mladi i efikasni nedepozitni, nebankarski finansijski posrednici i učesnici na bankarsko-finansijskom tržištu. Značajni su učesnici na finansijskim tržištima koji prodajom svojih akcija i udela dolaze do kapitala i sredstava koji dalje koriste radi investiranja na mnogim segmentima finansijskih tržišta u vrlo diversifikovane portfolije. Investicioni fondovi vrše svojevrsno „prepakivanje”, to je i čest pojam na zapadu „packed investment”, različitih oblika finansijske aktive.

Oni predstavljaju značajne učesnike na finansijskim tržištima i imaju posredničku ulogu. Do sredstava dolaze prodajom akcija ili udela, a investiraju u veliki broj različitih oblika finansijske aktive.

Investicioni fondovi, odnosno investicione kompanije, investiraju u akcije i obveznice korporacija i i u državne obveznice. Investicioni fondovi jesu specifični intermedijeri između korporacija i države, kao eminenata Hov, i domaćinstava kao investitora. Kupovinom investicionih jedinica investicionog fonda investitor postaje proporcionalni suvlasnik portfolia Hov, kojim investicioni fond upravlja, i po tom osnovu stiče pravo na srazmeran deo tržišne vrednosti portfolia fonda i na dividendu, odnosno kamatu. Bazirajući svoju investicionu politiku na principima likvidnosti i sigurnosti, a svesni pozitivne korelacije između viših stopa prinosa i viših stopa rizika, mnogi na rizik nerezistentni investitori preferiraju finansijaka ulaganja u manje rizične Hov (državne obveznice), a potom i u obveznice i akcije bontitetnih korporacija. Investitori skloni rizičnijim ulaganjima, u nameri da ostvare više stope prinosa, pokušaće da strukturiraju svoj portfolio tako da stopu rizika svedu na za njih prihvatljiv nivo. Da bi smo mogli govoriti o investicionim fondovima prvo se moramo upoznati sa osnovnim pojmovima vezanih za ove institucionalne investitore:

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]